ИНДИВИДУАЛНИ РАД
Детекција, дијагностика и третман говорно-језичких поремећаја код деце свих узраста и одраслих особа. Ово су неки од поремећаја којима се успешно бавимо:ГРУПНИ РАД
Групни рад у нашем Студију изводи се у виду едукативно-креативних радионица. Радионице се одржавају суботом, у трајању од 90 минута. За сваку радионицу формира се мала група од 3 до 6 претходно пријављених малишана, при чему настојимо да ускладимо њихове узрасте. Радионице су предвиђене за предшколце, узраста 3 – 7 година и пажљиво су осмишљене, тако да радимо на даљем напредовању у развоју говора и језика Ваших миљеника. Наш циљ је усмерен на стицање комуникативних способности – учење употребе говора, прилагођавање говора ситуацији, проширивање говорног исказа код деце, богаћење речника, проширивање значења речи, разумевање говора других, објашњавање исказа, ширење сазнања о речима, гласовима, на јачање стваралачких језичких капацитета, учење вештина препричавања и приповедања о прошлим или будућим догађајима. Употребом различитих дидактичких средстава радимо на повећању манипулативне спретности шака и прстића, развоју фине моторике и графомоторике, припремамо се за почетно писање и оно што нас чека у будућности. Кроз заједничку игру развијамо и грубу моторику, координацију око-рука, аудитивну и визуелну перцепцију, радимо на усмеравању пажње, а кроз многобројне и разноврсне садржаје настојимо да наши малишани упамте и науче понешто ново и адекватно се припреме за полазак у школу.
Kaшњење у развоју говора
Кашњење у развоју говора присутно је код детета чије су способности да разуме говор, или само да говори, знатно испод очекиваног нивоа за његов хронолошки узраст. Иако кашњење може бити и у разумевању и у продукцији говора, чешће касни само способност говорења, док су остале способности без већег одступања, а невербална комуникација је врло развијена. Деца која касне у развоју говора најчешће имају проблеме са изговором великог броја гласова, њихов речник је ограничен, у говору су присутне незреле реченичке структуре са доста грешака у синтакси, јављају се сметње у препричавању садржаја. Будући да постоје велике индивидуалне разлике у развоју говора, неопходно је утврдити да ли је кашњење индивидуална развојна карактеристика детета, или говорни поремећај. Уколико је: • кашњење у говору већег степена (18 месеци и више), • поремећен нормалан развојни ред у говору, • кашњење у говору удружено са поремећајима у емоционалном развоју, дружењу са децом и понашању, • у породици постојале, или постоје особе са говорним поремећајима, • установљено да дете има неку од болести која може да угрози говорно-језички развој, ради се о говорном поремећају, односно о патолошком кашњењу у развоју говора.
Назад на почетакРазвојна апраксија говора
Развојна апраксија говора: када дете има релативно норамалне способности разумевања језика при чему је експресија језика одложена и са доста потешкоћа. Тешкоће постоје у планирању, програмирању и извођењу префињених и специфичних вољних покрета говорних органа (језика, вилице, усана), који су неопходни за разумљив говор. Дете не изговара велики број гласова, или велики број гласова изговара неправилно, употреба речи је ограничена, постоје и прозодијске абнормалности, због чега се стиче општи утисак неразумљивог говора, који је на доста нижем нивоу од невербалних способности детета и не прати његов хронолошки узраст.
Назад на почетакРазвојна дисфазија
Развојна дисфазија представља развојни језички поремећај, односно поремећај способности да се разуме структура и изрази језичка мисао. Способност детета да користи експресивни (језичка продукција) и/или рецептивни говор (језичко разумевање) је испод његовог менталног и хронолошког узраста.
Код деце са развојном дисфазијом социјални развој је релативно нормалан, без менталне ретардације, кашњења у психо-моторном развоју и других поремећаја. Имају имагинативну игру, учествују у „кобајаги“ играма. Користе гест, мимику и невербалну комуникацију чиме компензују недостатак говора. Већина деце са развојном дисфазијом има нормалан, али не и прецизан слух. Упркос томе један од тежих дефицита код ове деце огледа се у дефицитима аудитивне перцепције и обраде вербалних информација. Аудитивна перцепција говорног сигнала подразумева препознавање и разумевање говорног сигнала. Нису у стању да аудитивним путем идентификују и издиференцирају неке гласове. Од језичких поремећаја чести су фонолошки и артикулациони дефицити. Не изговарају правилно већи број гласова нити праве разлику међу сличним гласовима. Вишесложне речи изговарају само са почетним или само са завршним слогом, скраћују речи замењујући гласове и слогове. Језички дефицити испољавају се и на морфолошком, граматичком пољу, као и на нивоу синтаксе. Ова деца теже усвајају речи које изражавају апстрактне појмове, користе само основне облике речи и претежно именице, тако да је њихов речник оскудан и често неразумљив. Не разликују род, тешко усвајају множину. Присутна је погрешна употреба или некоришћење граматичких облика (аграматизам) као што су предлози, заменице, чланови, времена. Најчешће користе глагол у трећем лицу једнине (спава, пије), чак и када говоре о себи. Могу постојати социо-емоционални поремећаји, проблеми понашања, хиперактивност уз слабу пажњу.
Деца са развојном дисфазијом спонтано употребљавају само поједине елементе и базичне структуре језика. Нису у стању да спонтаним развојем овладају сложеним језичким структурама, већ им је потребна помоћ.
Назад на почетакАлалија преставља неразвијен говор и језик код деце која имају очуван слух. Узрокована је перцептивним сметњама насталим оштећењем или дисфункцијом централног нервног система на нивоу кортикалних области.
Алалију делимо на: - сензорну (импресивну) - моторну (експресивну) У пракси се најчешће сећамо са мешовтим типом овог поремећаја.Карактеристике алалије код деце: - не говоре или недовољно говоре за свој узраст, - не разумеју говорну поруку и не могу да комуницирају са својом околином, - недружељубивост, плачљивост, одбијање контакта са другима, раздражљивост, фрустрација, слабија пажња и други облици неадекватног понашања због неразумевања говора око себе и немогућности комуникације (сензорна алалија), - или разумеју свакодневни говор, извршавају једноставне вербалне налоге, али имају дефиците у експресивном говору (моторна алалија).
Назад на почетакАртикулациони поремећаји (дислалије)
Шта је дислалија? Дислалија представља поремећај артикулације односно немогућност или неправилност у изговору појединих гласова код деце/особа са нормалним физиолошким слухом, нормалним интелектуалним способностима, као и са нормалном развијеношћу осталих језичких способности. Поремећај изговора гласова је најучесталији код деце предшколског узраста. Многи родитељи и у ранијем узрасту од споменутог уоче да њихова деца не изговарају одређене гласове или их изговарају погрешно, али су у недоумици да ли је време да своје малишане одведу код логопеда, или пак сматрају да ће се такав начин изговора временом исправити сам од себе. Родитељима је понекад такав начин изговора симпатичан, не показујући забринутост и потребу за стручном помоћи логопеда. Ево и одговора на сва питања и недоумице. Да, време је да се консултујете са логопедом који ће Вам решити све ваше дилеме. И да, никада није рано или превише касно! Посебну пажњу треба усмерити на период пре поласка у школу и на дететов изговор гласова у том периоду његовог развоја. Уколико се на време не отпочне са логопедским третманима неправилног изговора гласова и уколико дете на предшколском узрасту не изговара коректно све гласове, проблем се може манифестовати у усвајању предстојећих школских активности и вештина, посебно у читању и писању. Стога, консултујте се са логопедом! Како се дислалија манифестује? 1. Омисија – глас не постоји, немогућност изговора појединих гласова када је њихов развојни период прошао ( нпр. Врата-Вата). 2. Супституција – замена једног гласа другим гласом (нпр. Лук-Јук). 3. Дисторзија – неправилан, искривљен изговор гласа или групе гласова, глас постоји али његов изговор одступа од стандардних изговорних норми (нпр. умекшан изговор гласа, “француски“, грлени изговор гласа Р).
Назад на почетакДислексија, дисграфија, дискалкулија
Дисграфија је поремећај у учењу писања или стицању способности писања и поред постојања нормалне интелигенције, доброг вида и слуха, одговарајуће едукације и социјалних услова. (Голубовић, С. 1998.) Симптоми дисграфије су: • писање с десна на лево, или као у огледалу, • неуредан рукопис, тешко читљив, лоше постављен у простору без јасно одређених маргина, укриво писање, • речи су збијене или превише размакнуте, укосо или таласасто написане, • слова су превелика или премала, угласта, неповезана једна са другим, или належу једна на друга, • проблеми са повезивањем гласа са словом, • проблеми са запамћивањем слова, • неразликовање слова сличних по облику или изговору, • замена слова сличних по облику или изговору, • мењање редоследа слова у речи приликом писања, • додавање, изостављање слова, слогова или краћих речи приликом писања. Дискалкулија подразумева тешкоће у формирању математичких појмова и усвајању математичких релација и операција. Тешкоће у усвајању математичких појмова манифестују се као лаке, умерене и тешке, те у зависности од степена говоримо о потпуној или делимичној неспособности за рад са математичким појмовима. Делимични поремећај односи се на тешкоће које се јављају у свим, или само у неким подручјима математике, а дете са оваквим поремећајем је мање успешно од својих вршњака, када је овај предмет у питању. Код детета са дискалкулијом могу се уочити неки од следећих симптома: • замењивање бројева при читању, писању и рачунању, • писање бројева и знакова као у огледалу, • слабо памћење бројева у низу, формула, • визуелне грешке, „+“ чита као „-“, • дете је споро чак и кад изводи просте рачунске радње, • понављање броја или радње више пута, • не може са сигурношћу да одреди који је број већи, а који мањи, • дете има лошу просторну и временску оријентацију, • тешко памти распоред и редослед, • тешкоће у меморисању бројева телефона, • тешкоће при гледању на сат, • тешкоће праћења резултата у играма, • слабо памћење спортских правила, • слабо разликовање или неразликовање страна (десно-лево).
Назад на почетакПоремећаји ритма и темпа говора (муцање)
Поремећај ритма и темпа говора (муцање) испољава се: понављањем или продужавањем гласова, слогова или речи, застојем у говору, неадекватним паузама, убацивањем различитих гласова или узречица, а праћено је страхом од говора, појачаним знојењем, црвенилом лица, убрзаним радом срца, избегавањем гледања саговорника у очи и избегавањем различитих говорних ситуација. Постоје критични периоди за појаву муцања. Муцање се обично јавља између друге и треће године, око пете године живота, пред полазак у школу, или у пубертету. Уколико се муцање јави касније, последица је неког обољења. Дечје – развојно муцање обично пролази кроз неколико фаза, а у свакој од њих може спонтано, или под утицајем третмана, да престане. Третман муцања има за циљ да спречи његово продубљивање и фиксирање.
Назад на почетакПервазивни развојни поремећаји
Первазивни развојни поремећаји представљају дијагностичку категорију у коју се, према класификацији Светске здравствене организације (ICD-10), сврстава неколико поремећаја: дечији аутизам, атипични аутизам, Ретов синдром, други дезинтегративни поремећај детињства, хиперкинетички поремећај удружен са менталном ретардацијом и стереотипним покретима, Аспергеров синдром, други первазивни развојни поремећај, первазивни развојни поремећај, неспецификован. Карактеристике первазивних развојних поремећаја испољавају се кроз: 1. Социјалне интеракције: • одсуство погледа, израза лица, положаја тела и гестова адекватних социјалној ситуацији; • недостатак занимања за узајамну размену интереса, активности и емоција са вршњацима; • ретка потреба за нежношћу и заштитом од стране одраслих у стањима стреса или узнемирености, као и непружање нежности и заштите другима, када су у таквим стањима; • неспособност поделе задовољства и радости са другима, властитих и туђих; • неадекватна реакција на осећања других; • неспособност прилагођавања понашања социјалном контексту; • слабо укључивање у социо-емоционално и комуникативно понашање. 2. Комуникацију: • успорен развој или потпуно одсуство говора, које није праћено покушајима компензације кроз употребу гестова или мимике; • незаинтересованост за остваривање комуникације са другом особом, неспособност да се започне или одржава конверзација; • стереотипна и репетитивна употрба језика и/или идиосинкратичка употреба речи и фраза (учестало понављање претходно изговорених речи и фраза, или својих, измишљених речи – говор је стереотипан, празан, „папагајски“); • абнормалности прозодије (висина основног тона, нагласак, брзина, ритам и интонација говора – говор је монотон); • одсуство симболичке или социјалне имитативне „кобајаги“ игаре, на млађем узрасту. 3. Ограничене, репетитивне и стереотипне обрасце понашања, интересовања и активности: • потпуна преокупација стереотипним и ограниченим обрасцима интересовања; • изражена приврженост одређеним предметима; • веома изражена приврженост специфичним, нефункционалним рутинама и ритуалима; • стереотипне и репетитивне моторне радње делова тела, или комплексни покрети целог тела („лепршање“, увијање, љуљање); • преокупација деловима објеката или нефункционалним елементима играчака (мирис, звук или вибрација коју производе); • узнемиреност због малих и безначајних промена у околини. Первазивни развојни поремећаји почињу да се испољавају пре навршене треће године живота.
Назад на почетакАфазични поремећаји
Афазични поремећаји представљају губитак или поремећај већ стечених, односно постојећих језичких способности, настао као последица оштећења мозга. У пракси се најчешће срећемо са поремећајима говора и језика код људи који се опорављају од последица можданог удара и трауматских повреда главе. У зависности од типа поремећаја, јављају се оштећења различитог степена свих модалитета говора и језика: разумевања, спонтаног говора, именовања, понављања, читања, писања и рачунања. Афазија је увек пропраћена и редукцијом или поремећајем пажње, памћења и мишљења.
Назад на почетакПрипрема за школу
Припремајмо се за школу. У нашем студију упознајемо децу са различитим садржајима из предшколског припремног програма и тиме их непосредно припремамо за полазак у школу, или им помажемо да боље усвоје нова знања која стичу у својим предшколским установама. Кроз различите активности радимо на: • развоју говора, • припреми за почетно читање и писање (развијање интересовања и увођење у свет писане речи, гласовна анализа речи, препознавање натписа, имена, правилна употреба прибора за писање, сразмерно развијена фина моторика), • развоју почетних математичких појмова (упознавање са бројевима, развијање појма геометријских облика, поређење и процењивање, линије и тачке, облици, образовање скупова, бројност скупова), • упознавању природе и друштвене средине (живи свет, животиње, биљке, човек, заштита животне средине, човек као друштвено биће, рад људи, саобраћајно васпитање), • ликовном и музичком васпитању деце (цртање, сликање, пластично обликовање и естетско доживљавање и процењивање, слушање музике и певање). Ове активности спроводимо индивидуално или у мањим групама.